Biti star ima puno loših stvari, ali to svi znamo. Ono što nitko ne spominje, ima puno dobrih. O puno više dobrih. Samo je pitanje iz kojeg ugla ih gledaš.
Pa dobro i pojam starosti je promjenjiva kategorija, jer neki su stari od kada su se rodili.
A onda ima i ono što često čujem da je sve u tome kako se osjećaš, a ne koliko imaš godina.
Dobro, složila bi se donekle, jer svako doba života je stanje uma.
U svakom dobu, kao i svemu ostalom, treba naći prvo dobre stvari, a one koje su naprosto neminovne jednostavno prihvatiti.
Tako da sam u ovim godinama naučila mnoge stvari, a to samo po sebi ne može biti loše.
Naučila sam da više nigdje ne žurim.
Da se veselim malim, ali zaista malim stvarima.
Da se konačno mogu posvetiti sebi i tim malim radostima koje me okružuju.
Naučila sam da je svaki dan nova avantura.
Srećem stalno nove ljude, učim nove stvari i što je najvažnije ničega me nije strah.
Naučila sam da sve ima svoj ritam.
Tijelo koje se usporava s dobrom organizacijom može se nositi sa svime. Um koji po malo šteka nadopunjava se čitanjem i pisanjem, a naročito svakodnevnim učenjem.
Ipak najvažnije što sam naučila, više intuitivno nego razumski, voljeti sebe. Baš ovakvog kakav si. Sa svime što ti mozak pamti, i još više s onim što je zaboravio.
I sve se složi baš kao zadnja puzzla kako bi dobio pravu sliku.
Da starost je možda teška ponekad, ali još uvijek ima toliko dobrih i pozitivnih stvari koje nisam mogla ni zamisliti.
I svakoj od njih se itekako radujem.
Nema komentara:
Objavi komentar